Tehnologije – pametni telefoni, gps, prenosni računari, biočip kartice, indetifikacijski kodovi, biometrija itd. – su postale naše svakodnevne životne proteze, naši produžeci. Mi subjekti, odnosno apstraktni individuumi, njihovi koristnici, ne upotrebljavamo jih samo za organizaciju svog delovanja (posao) ili zabavu (slobodno vreme). Naprotiv, upotreba pomenutih tehnologija danas predstavlja temelj savremenog života.
Osnovne tehnologije su postale neizbežna potreba, da ne kažem norma, koju generira i nalaže savremeni sistemski razvoj i diktat kapitala te implementuju savremena medicinska, umetnička, vojna, biološka... kao i upravljačka organizacija života (vlast: policija, administracija, rad, slobodno vreme itd.).
U tom smislu ovaj pomak treba posmatrati paralelno sa prelazom iz disciplinskog oblika vlast u kibernetizovani (digatalizovani, virtualizovani i visoko tehnologizovani) oblik upravljačke vlasti, nadzora i regulacije (života). Pritom je treba zapaziti da upotreba „pametne tehnologije“ potpuno odgovara logici samo-inicijativnog delovanja (subjekti-akteri), tj. da deluje kao novi instrument koji je temelj za subjektovu samokonstituciju i samodelovanje u tehnološkom razvoju savremenog kapitalizma.
Drugim rečima, subjekt upotrebom tehnologije sudeluje u evolutivnom progresu, to je jasno, ali istovremeno ispunjuje potrebe, očekivanja i zahteve tržišta, vlasti, kapitala. Istaknimo da nije problem njegova konstitucija u odnosu do tehnologije, već je problematično nekritičko preuzimaje i inkorporiranje novih tehnologije.
Istina je da nova tehnologija oslobađa i predstavlja nove potencjalnosti života (alternativne konstituicije, delovanja itd.), evolutivno vodi u nove forme života itd. Ali ona istovremeno prikriva one potencijale koji omogućavaju u okvirima savremene high-tech upravljačke/nadzirne vlasti i univerzalnim (pravnim, političkim, kapitalskim) uslovima delovanja tržišta da se uspostavlja specifična mreža kontrole i nadzora u kojoj subjekti postaju specifični ideološki aparati vlasti (ako se izrazim u fukoovsko-altisersko-laturovskom hibridu) – aktanti vlasti.
Upravo ti (ne)primećeni potencijali tehnologije koji naizgled deluju bezideološki/bezopasno, omogućavaju diskursima vlasti da upravljalju pojedincima/populacijom bez realnog podređivanja. Umesto aparata vlasti stvarnu praksu podređivanja i poslušnosti izvode putem upotrebe nove tehnologije sami pojedinci koncipirani kao samostalni delujući agenti, i to u dobroj veri da čine pravu stvar (da nisu subjekti vlasti), ali ne znajući da su zapravo programirani da se ponašaju kao posthumani aktanti u kibernetskom programu upravljačke vlasti. Tehnologija vlasti se tako pokazuje kao upravljačka tehnologizovana, digitalizovana i virtualizovana vlast, čija uloga je upravljanje života (programiranje života) a ne neposredna vlast nad životom.
Dakle, treba uzeti na znanje da tehnologija u službi kapitala i vlasti preuzima „totalizacijsku“ fukciju postavljajući subjekt kao ideološki aparat u supsidarnu ulogu – dodeljuje mu status samo-inicij-aktiv-aktantnog ideološkog aparata vlasti koji je u njenom imaginarijumu koncipiran kao upravljani posthumani aktant.
Comments
To comment, please create a Memefest account, it will take you only 2 minutes!
Login here if you already have one.
